Поздрав.
Моје име је Миленковић Илија. Интернат је место где се проводи најлепше доба живота.
Ново друштво, град, школа. Нова авантура.
Почевши од радника у кухињи, домара, радника обезбеђења па све до васпитача, радника управе и директорице, сви људи су дивни.
Највећи утисак на мене ,током мог боравка у дому,на мене су оставиле   домијаде. Нешто незаборавно. Двосатне пробе, игра, шала, дружење. На крају ишчекивање резултата и наравно награда за постигнути успех. Поред свих обавеза за домијаду се увек имало времена. Осим такмичења,било је времена и за обилазак и упознавање нових градова, упознавање другара из осталих домова Србије.
Ма, нешто неописиво. Увек ћу памтити те тренутке.
Ево данас студирам, уписао сам Академију васпитачко-медицинских сестара у Алексинцу. Желим да сутрадан радим ,ако Бог да ,у неком од домова у  Србији. Јер то је диван посао.
Срдачан поздрав,за све раднике и садашње друштво у дому.