Размишљајући о могућој спони између прошлости и садашњости -помислих да поново ,преко речи,слика и емоција бивших ученика који су оставили дубок и специфичан лични траг ,оживим њихове домске дане и као драгоцена искуства их пренесем млађима-данашњим ученицима нашег дома.
Значај,снага и моћ ученичких домова јесте велика за та млада бића која,са почетком средњошколског образовања ,одлазе из породичних домова и долазе у наш дом.Он,није требао да им замени породични дом али сећање на дом и васпитача, као важне установе и личности-мислим да остаје за цео живот.
Мотивисана на овај начин и овим намерама а рачунајући на снагу речи и дела вршњака -замолила сам наше бивше ученике да на папиру,поново оживе домски дух и дане.
Први се на мој позив одазвао Милош Симов-данас угледан доктор и грађанин Идрије и његове речи ћете прве моћи да прочитате.
